Isak Njutn je bio čuveni naučnik iz 17. veka, čija su pisanja bila pokretačka snaga iza načina na koji danas razmišljamo o svetu. Njegov rad je izvršio ogroman uticaj u vreme prosvetiteljstva ili “Doba razuma”, razdoblju koje je čovečanstvo odvodilo od magije prema racionalnosti i naučnom principu.

Na osnovu toga, lako je kategorisati Njutna kao čisto racionalno biće i nezainteresovano za fantastičniju stranu života. Međutim, to nije striktno tačno. Odnos između nauke i okultnogu tim danima bio je složeniji i svakako interaktivniji nego što neki misle, piše “Vintidž njuz”.

Njutn je bio naučnik i vernik, ali se interesovao i za alhemiju ili veštinu preoblikovanja supstanci i potrage za njihovim najčistijim formama.

Tako je on tragao i za takozvanim kamenom mudrosti, mnogo pre nego što je objavljena knjiga “Hari Poter i kamen mudrosti”.

Pre dve godine je pronađen i njegov recept za stvaranje ovog alhemijskog čuda za koje se verovalo da može da od običnih metala stvori plemenite poput zlata i srebra.

Takođe neki su verovali da kamen mudrosti može ljude da učini besmrtnim.

Rukopis je na jednoj aukciji kupila Fondacija “Chemical Heritage” iz Filadelfije i utvrdila da se radi o Njutnovom rukopisu i receptu za kamen mudrosti.
Njutn je prepisao recept jednog alhemičara i to na latinskom. U njemu je opisan proces pravljenja sofske (skraćeno od filozofske) žive.

– Filozofska živa je smatrana supstancom koja je mogla da razloži metale na njihove sastavne delove. Ideja je bila da ako metali mogu da se razlože, onda možete da te delove drugačije spojite i napravite drugačije metale – rekao je Džejms Velkel, kurator muzeja retkih knjiga u Fondaciji “Chemical heritage”.
Proces dobijanja filozofske žive je trebalo da bude deo stvaranja kamena mudrosti, mitske supstance koja može olovo da pretvori u zlato.

Verovatno je Njutn koristio taj tekst dok je sprovodio svoje eksperimente, ali nije jasno da li je ikada pokušao da napravi filozofsku živu.