Analizirajući posledice eksplozija koje su se dogodile iznad sibirske tajge u proteklih 100 godina dobivate duboki osećaj zahvalnosti i poštovanja prema intelektualnoj snazi onih koji su pre više hiljada godina sagradili ovaj kompleks da bi odbranili naš predivni plavi planet i sve njegove stanovnike. Čak i prvi udar, koji se događa dok je meteor još uvek puno kiiometara udaljen od Zemlje, čini da se njegova putanja promeni te da se sve ono što nakon toga sledi, kao i sve posledice eksplozija koje razore meteor, dogodi daleko od gusto naseljenih mesta u manje opasnom području.
Vratimo se na 30. juni 1908. i pogledajmo sve što se dogodilo očima svedoka. Celi opaženi događaj odigrao se u grubo na sledćii način. Oko 7.15 pre podne meteor se kretao putanjom od jugoistoka prema severozapadu. U Preobrazhenki, I. M. Volozhin opazio je kako se (pruga dima iz koje sjeva vatra) kreće preko neba. To je bio meteor koji je jurio prema zemlji.

■ Pokretanje i lansiranje ‘kugli terminatoro’ – Ljudi iz područja Kirenska su izvestili: … na severozapadu se pojavio vatreni stup prečnika oko četiri sagena (oko šest metara), a imao je oblik koplja. Kad je stup nestao začulo se pet snažnih kratkih prasaka koji su, poput udara topa, brzo ali zasebno usledili jedan za drugim… Iz trgovačkog mesta Teteria na severu su opaženi ‘vatreni stupovi’. ‘Vatreni stupovi’ opaženi su i na ostalim mestima (Kezhma, Nizhne-Ilimsk, Vitim) koja ne leže na istom pravcu.

■ Crveni užareni sjaj tokom pokretanja kugli, a pre eksplozije – lzlazak terminatora na površinu po energiji je najsnažnija faza koja čini da ‘stupovi energije’ i ‘terminatori’ isijavaju belo blještavo svetlo poput onog koje nastaje u agregatu. Intenzitet svetla bio je takav da su promatrači stekli utisak kako je sve izbledelo ili potamnilo. Zatim se, nakon pojave ‘terminatoro’, razina energije na kojoj se odvijao ovaj proces promenila (smanjila) tako da su ‘stupovi energije’ i ‘terminatori’ pocrveneli, obasjavajući područe na kojem će dodi do eksplozije. Maxim Kainachenok, 50-godišnji Evenk, s kojim je razgovot obavljen u Vanavari, je rekao: …Moji roditelji su se zaustavili na Segochambi. Tamo se tresla zemlja i čula se grmljavina. Prvo se pojavilo crvenilo, a zatim grmljavina, Crvenilo je bilo daleko od Vanavare. U trenutku kad je meteor pao stric Axenov je izašao van da bi se pobrinuo za soba, a rekao je da je sve iznad mesta eksplozije prvo pocrnilo, zatim pocrvenelo, nakon čega se začula grmljavina… Anna Yelkina, 75-godišnja Evenka koja živi u Vanavari je ovo potvrdila: Rano, rano u jutro…malo iznad sunca zagrmio je grom. Visoko, visoko gore. Celo nebo je bilo crveno, i ne samo nebo: sve uokolo je bilo crveno – zemlja i nebo. Zatim je došlo do snažne grmljavine. Čuo se zvuk poput zvonjave, kao da ljudi udaraju po komadu gvožđaa. Grmljavina je trajala oko pola sata…

■ Let ‘terminatora’ – Neposredno nakon pojave stupova svetlosti (energije), na nebu su se pojavile bleštave ‘kugle terminatori“ koje su počele leteti prema mestu eksplozije. Poput hiljada ostalih koji su ispitani, N. Ponomarev iz sela Nizhne-Ilimska je izjavio: U 7.20 blizu Nizhne-llimska začula se glasna buka koja se pretvorila u tutnjavu grmljavine… Neke od kuća su se tresle od udara. Mnogi stanovnici su videli da je pre udara groma ‘neko vatreno telo koje je izgledalo poput debla’ mahnito jurilo iznad zemlje od juga prema severozapadu. Odmah nakon toga usledio je udar; a na mestu gde je vatreno telo nestalo, pojavili su se vatra i dim… K. A. Kokorin, stanovnik sela Kezhma, kojeg je 1930. ispitivao Ye. L. Krinov, rekao je: Tri ili četiri dana pre dana sv. Petra, oko osam sati ujutro, ne kasnije, začuo sam zvukove popul topovske paljbe. Odmah sam otišo u dvorište koje je otvoreno na jugozapad i zapad. U to vreme još uvek su se čuli zvukovi, a na jugozapadu, na otprilike pola visine izmedu zenita i horizonta, letela je crvena kugla; bočno i iza nje videle su se pruge duginih boja. U isto vreme, ljudi u Kirensku posmatrali su vatreno crvenu loptu na severozapadu, koja se prema nekim iskazima kretala okomito, dok je prema drugima naglo propadala prema dole. Kraj brzaca Mursky (blizu sela Boguchany) video se bljesak plavog svetla i vatreno telo, znatno veće od sunca, kako juri iz pravca juga ostavljajući široki, svetli trag iza sebe…

■ Presretanje meteora – Kad je presreo meteor ‘terminator’ ga je odozgo udario da bi naglo smanjio njegovu prvobitnu brzinu. Od ovog se oslobodila ogromna količina energije koja je, zajedno s energijom ‘terminatora’, doslovno otopila materiju od koje je meteor bio sačinjen. U izveštaju novinara S. Kulesha objavljenom u novinama Slbir od 2. jula 1908. koje izlaze u Irkutsku piše: 17. juna ujutro u selu Nizhne-Kerelinskoye (nekih 200 vrsta – 215 km severno od Kirenska) seljaci su na severozapadu, prilično visoko iznad horizonta, ugledali nekakvo užareno telo plavkasto-bele boje izuzetne jakosti (niste mogli na njemu zadržati pogled), kako se deset minuta spušta prema dole… Kad se približilo tlu (šumi), čini se da se užareno telo rastopilo. Na njegovu mestu stvorio se ogromni oblak crnog dima i začula se neverovatno glasna buka (ali ne grmljavina), kao da pada kamenje ili da se radi o topovskoj paljbi. Sve zgrade su se tresle. Istovremeno, iz oblaka je počela sukljati vatra neodredenog oblika… A, evo što je ispridao S. B. Semionov koji se nalazio u selu Vanavara, 100 kilometara od mesta katastrofe: …Iznenada se nebo na severu rascepalo po pola, a u raspuklini se pojavila vatra koja se široko i visoko dizala iznad drveća, proširivši se po čitavoj sevemoj strani neba. Počeo sam osećati takvu vrućinu kao da mi je vatra zahvatila košulju. Hteo sam povikati i strgnuti košulju sa sebe, ali se nebo u tom trenu s treskom zatvorilo i začuo se užasni prasak. Odletio sam oko tri sagena u dalj. U trenutku kad se nebo otvorilo, prohujao je vruć vetar, kao iz topova, ostavljajuci tragove na zemlji poput tragova kola i oštetivši izrasli luk. Zatim sam vidio da su popucala mnoga prozorska okna, a pukla je i gvozdena kuka na vratima brvnare … P. P Kosolapov, koji je u tom trenu stajao tačno pokraj Semionova, osetio je da mu gore uši, iako nije opazio nikakvu svetlosnu pojavu. Pedeset kilometara od mesta eksplozije odjeća ljudi je počela tinjati od neizdržive topline koja ih je najednom preplavila došavši odnekud iz hladne tajge. Šezdeset kilometara dalje niko nije mogao stajati na nogama i svetlost je bila jača od sunčeve.