Preživeće Samo Deca Zemlje. Poneko može da predvidi budućnost, ali je veoma mali broj onih koji to mogu učiniti precizno – po datumima. Vuk-Koji-Se-Šunja, odnosno Deda kako su ga zvali, bio je mudrac iz plemena Apača, odrastao daleko od belih ljudi i njihovog uticanja. Ne samo da su se mnoga od njegovih proročanstava ostvarila doslovce onako kako je predvideo, već i u tačno određeno vreme koje je najavio.
Tom Braun je dvadeset godina bio Dedin učenik. Kada su se upoznali, Tom je imao sedam godina, a Vuk-Koji-Se-Šunja bio je jedini deda u Tomovom životu i njegov najbolji prijatelj. Tom je 1978. godine napisao autobiografiju ‘Tragač’, a potom još 15 knjiga, od kojih je većina posvećena isključivo njegovom prijatelju i učitelju. U knjizi ‘Potraga’, govori o Dedinim proročanstvima koja se odnose na čitavo čovečanstvo.
Deda je govorio da ne postoji apsolutno izvesna budućnost, već samo moguće, potencijalne budućnosti. Termin ‘sada’ je poput dlana šake gde svaki prst predstavlja potencijalnu budućnost, a jedna od tih budućnosti je uvek dominantna, najverovatnija – u skladu sa glavnim tokom događanja koji će nas poneti dalje. Njegova predskazanja upravo govore o toj mogućoj, potencijalnoj budućnosti, time ukazujući i na odlučujući značaj našeg sadašnjeg izbora.
Vuk-Koji-Se-Šunja je govorio: ‘Ako čovek bude u stanju da napravi pravi izbor, onda će biti u stanju i da značajno promeni kurs potencijalne budućnosti’. On je verovao da je već i samo jedan čovek dovoljan da se promeni svest čovečanstva – kroz Duha-Koji-Se-Kreće-U-Svim-Stvarima. Odnosno da se nečija snažna, u ovom slučaju pozitivna, duhovna misao, koja se lančano prenosi na druge, na kraju se i stvaralački ovaploćuje. Slično, sili koja nagoni jato ptica da promeni kurs i zauzme drugačiji od onga kojem je jato prethodno težilo.
Deda je lutao divljinom nekoliko godina i bio je duboko zašao u četrdesete kada mu se ukazala Vizija četiri znaka – tek što je bio okončao svoju treću ‘potragu za vizijom’ u Pećini večnosti. Sedeo je na ulazu u pećinu, iščekujući rađanje Sunca, kada se pred njim pojavio duh ratnika. Deda se osećao kao da je zapao u neko stanje između jave i sna, dremljivosti i pune svesti, i kada je duh ratnika progovorio, shvatio je da ta prikaza nije plod njegove mašte. Duh je izgovorio Dedino ime i pozvao ga da pođe za njim.
Kad je ustao, Deda se iznanada obreo u nekom drugom svetu. Ponovo je pomislio da sanja, ali je njegovo telo osećalo stvarnost mesta na kojem se našao, njegova čula su dobro znala da nije u pitanju san već realnost nekog drugom mesta i vremena.
Duh ratnika se obratio Dedi i rekao: ‘Ovo što vidiš tek će doći i to će označiti uništenje čoveka. Možda nikada nećeš videti ove stvari, ali moraš učiniti sve da ih zaustaviš i preduprediš, da preneseš upozorenja svojim unucima. Ovo je moguća budućnost, koja će se ostvariti ako se čovek ne vrati zemlji i ne počne da se pokorava Zakonima Tvorca i Stvaranja. Postoje četiri znaka, četiri upozorenja koje će samo ‘deca zemlje’ razumeti. Svako upozorenje označava početak moguće budućnosti, i kako se svako od tih upozorenja bude ostvarilo u realnosti, isto će se dogoditi i sa budućnošću koju nagoveštavaju’.
Zatim je duh ratnika nestao, i Deda je ostao sam u tom nepoznatom svetu.
