Ako nije psihološki aktivirano, može li IBS da bude izazvano drogom? Na primer, poznato je da su anestetici primenjeni tokom neke operacije izazivali vizionarska iskustva. To važi naročito onda kada anestezija povećava količinu ugljen-dioksida u mozgu. Neki od tih anestetika nazvani su ‘disocijativnim’ zato što mogu kod pacijenata izazvati osećanje da je odvojen od svoje okoline, pa čak i od sopstvenog tela. Isto tako, on može da ima živopisne snove i halucinacije. Reagovanje na halucinogene droge – čak i na marihuanu – takođe je u nekim vidovima slično doživljaju stanja bliske smrti.
A možda je moguće da sam mozak, pod stresom, ispušta hemikalije koje izazivaju taj doživljaj. Prema jednoj teoriji, endorfini – hemikalije u mozgu koje ublažuju bol – izlučuju se u većim količinama kad se neka osoba nađe na pragu smrti, izazivajući osećanje spokojstva i senzaciju lebdenja.
Postoje i drugi, neurološki uslovi koji aktiviraju reakcije slične IBS. Istraživači mozga su ustanovili da izvesni režnjevi mozga, podvrgnuti stimulaciji, mogu da izazovu sećanja veoma slična panoramskoj memoriji kod doživljaja IBS. Fenomen je zapažen i kod nekih vrsta epileptičnih napada. Neki naučnici, zbog toga, teoretišu da u situacijama kada je čovek suočen sa krajnjom opasnošču i bliskom smrti, u dejstvo može da stupi jedan adaptirani nervni mehanizam sličan epileptičnom napadu, koji stimuliše slepoočne režnjeve i izaziva vizjije.
Drugo medicinsko objašnjenje je da IBS može da bude izazvano nedostatkom kiseonika u mozgu – pojava poznata pod stručnim nazivom cerebralna anoksija ili hipoksija. Kad dotok krvi u mozak bude presečen, kao kod zastoja srca, mozak počinje da oseća glad za kiseonikom. Početno dejstvo hipoksije ispoljava se u vidu pojačanog osećanja lične dobrobiti i osećanja moći. Dok anoksija traje, dešavaju se samoobmane i halucinacije.
Još jednom, međutim, mora se naglasiti da nijedna od tih medicinskih teorija ne objašnjava sve aspekte IBS. Ljudi koji su iskusili i halucinacije izazvane drogom ili IBS kažu da su to dve sasvim različite stvari. Oni koji imaju snove ili halucinacije raspoznaju kasnije da su oni bili upravo to – a ne deo realnosti. Međutim, ljudi koji su imali IBS insistiraju da je ono bilo stvarno. Isto tako, mnoge osobe koje su imale IBS nisu u tom trenutku bile pod anestezijom ili pod uticajem bilo kakve droge. Često se to iskustvo preživljava pre nego što je dotična osoba bila čak i povređena, kao u slučaju jednog vojnika koji je imao iskustvo bliske smrti kada je video kako kuršumi lete u njegovom pravcu i mislio da će biti ubijen. Taj vojnik uopšte nije bio ranjen, i zato nije ni moglo doći do sprečavanja dotoka kiseonika u mozak.
Slično tome, i dr Skunmejker tvrdi da je u slučajevima koje je on proučio bila izmerena količina kiseonika u krvi u trenutku zastoja srca. Ustanovio je da su o takvim iskustvima izvestile čak i one osobe koje su imale dovoljnu zalihu kiseonika da bi održale prosečno funkcionisanje mozga.