Tokom proteklih nekoliko decenija, došlo je do mnoštva istraživanja iskustava bliskih smrti i šta to znači za naše duše. Jedan od najekstremnijih istraživača je Arvin Gibson, penzionisani nuklearni inženjer. 1996. godine on je intervjuisao vatrogasca po imenu Džejk koji je bio član „Hotšots“ vatrogasnog tima. Ova posebna grupa vatrogasaca se poziva kada su u pitanju najopasniji šumski požari i konstantno rizikuju živote. 1989. godine Djejkova ekipa radila je na strmoj planini kada je odjednom vetar promenio smer. Gomila drveća se u sekundi zapalila i desila se masovna eksplozija. Grupa nije imala vremena da se pripremi i svako od njih je pao na zemlju. Kako je drveće eksplodiralo i vatra zahvatila površinu, kiseonik je praktično bio ususan iz vazduha. Pre nego što je shvatio, našao se kako gleda u svoje telo iznad zemlje. Telo je beživotno ležalo u rovu. Dok je bio van svog tela, kaže da je bio u potpunosti u miru i nije osećao nikakav bol. Pogledao je oko sebe i video da neki od njegovih kolega takođe lebde iznad svojih tela. Mogli su da se vide i međusobno komuniciraju jedni sa drugima. Stvari su postale još nerealnije kada je primetio da jednog od njegovih kolega koji je rođen sa defektom noge. „Pogledaj, Hoze, tvoje stopalo je normalno“, rekao je Džejk prijatelju. Kada je Hoze napustio svoje telo, njegova noga je bila izlečena. Nakon ovog otkrića, Džejk je rekao da se pojavila jaka svetlost. „Svetlost – fantastična svetlost. Bila je blještavija nego kada sunce obasjava polje snega. Nisam mogao da gledam i bolele su me oči.“ On je tada video da je njegov pradeda stajao u svetlu. On je bio Džejkov vodić kroz ovo iskustvo. Prema Džejku, on je sreo nekoliko rođaka i od preminulih je čuo svakakve interesantne stvari o životu i smrti. U jednom trenutku, Džejk je rekao da se izjasnio da ne želi da se vrati u svoje telo. On to objašnjava ovako: „Kada sam bio tamo, sve je bilo tako savršeno, i moj duh i moje telo…sve je bilo tako slobodno. Izgledalo je kao da je sve neograničeno. Kada sam se vratio, uvek postoji nešto što te remeti, kao artritis ili upala mišića , ali ne i tamo. Vraćanje u svoje telo značilo bi da ću se osećati tesno, kao da me telo sputava. Na primer, kada sam igrao fudbal, nekoliko dana nakon utakmice uvek sam bio ljut. Isto stvar se desila nakon mog povratka u fizičko telo. Bio sam povređen i osetio sam se ograničeno, bilo mi je jako teško da se naviknem.“ Kada se Džejk vratio u svoje telo, on je primetio da su se neke metalne stvari od kolega istopile, a vatra je još uvek besnela. Još neki članovi tima bili su živi i svi su se okupili na vrhu planine. Nakon incidenta, dosta članova tima prijavili su slična iskustva bliska smrti. Džejk je bio zapanjen da čuje kako su neki doživeli isto što i on. I oni su takođe, došli u kontakt sa preminulim članovima svojih porodica i dat im je izbor da se vrate u svoja tela.