Danas nema nikog ko se nepita šta se to dešava sa klimom. Od čega i zašto se priroda menja. Ali ne krivite prirodu… Prava nedirnuta priroda je kao živi organizam gde je sve na svom mestu i sve je u harmoniji jedno sa drugim. Međutim kada se dirne u prirodu, u njeno srce, tada zima više nije zima, a leto više nije leto.
Manipulisanje klimom počelo je još 1946. godine kada je američki naučnik Vinsent Šefer otkrio činjenicu da ubacivanje zaleđenih čestica ugljen-dioksida (suvi led) u hladnu komoru dovodi do stvaranja ledenih kristala koji su isti kao i oni u oblacima. Znalo se da se topli vazduh prilikom dizanja od zemlje sve više hladi i da se jedan deo te vlage kondenzuje u sićušne kapljice koje formiraju oblake. Milioni tih kapljica moraju se spojiti međusobno da bi postale dovoljno teške i kao takve padale kao kiša. Tako je i dotičnom naučniku palo na pamet da bi oblaci mogli biti ‘zasejani’ da stvaraju kišu čak i nad sprženim pustinjama. U Južnoafričkoj Republici 1988. godine došlo je do jednog slučajnog otkrića koje će dosta uticati na tokove ‘proizvodnje klime’. Njihov takozvani čarobnjak za proizvodnju kiše, Grejem Mater, stekao je utisak da izduvni gasovi iz jedne fabrike papira pospešuju kišu. Kad je testirao gasove ustanovio je prisustvo higroskopskih soli, koje privlače vlagu, i shvatio da bi one mogle biti iskorišćene za dramatično obogaćivanje oblaka. Polazeći od njegovih nalaza, Američki nacionalni centar za atmosferska istraživanja (a ko bi drugi) eksperimentisao je tokom četiri godine sa zasejavanjem higroskopnim raketama, koristeći okolnu vlagu u oblacima. Preliminarni rezultati pokazali su da zasejavanje oblaka funkcioniše. Tako danas najmanje 29 saveznih država SAD ima programe za modifikaciju vremena, a inače Pentagon već duže vreme veruje (a i praktično pokazuje) da će klima moći da se koristi kao oružje po snazi ravno nuklearnoj bombi.
Godine 1998. Malezija je pretrpela najgoru sušu u poslednjih 15 godina. To je bio razlog da malezijska vlada otpočne sa razvojem jedne nove tehnike koja uključuje zasejavanje oblaka helikopterima Mi-17 (normalna letelica može da ponese 20 snopova raketa, dok malezijski helikopter može da ponese 60).
