Da starim narodima proizvodnja elektriciteta nije bila toliko nepoznata, svedoče i posude od pečene gline sa bakarnim cilindrima iz Iračkog Nacionalnog muzeja, poznatije kao ‘Bagdadske baterije’, koje su stare oko 2.000 godina. Arheolozi nagađaju da su možda korišćene za galvanizaciju zlata na srebro za ukrasni nakit. Ali, ideja o električnoj centrali ide mnogo dalje u područje misterija i nagađanja, jer, kako kaže poznati istraživač tajni drevnog Egipta Robert Boval, ‘Ili se radi o tehnologiji koju ne razumemo, ili, ako je neko sklon mozganju, o spoljnom uticaju’, misleći pri tom na zagovornike teorije o prisustvu tehnologije posetilaca sa drugih planeta u davnoj prošlosti.
Suština Danovog otkrića je u tome da se zemljina kora sastoji od niza pokretnih delova, 9 velikih tektonskih ploča i 12 manjih, koje se uvek sudaraju ili razmiču. Pritisak raste u tektonskim rasedima, i neprekidno se zbivaju veoma mali potresi, i kada bi se konstruisao uređaj na način da njegova sopstvena rezonantna frekvencija bude ista ili u harmoniji sa frekvencijom Zemlje, mogao bi da postane oscilator koji bi crpeo energiju iz zemlje. Kristofer Dan veruje da je Velika piramida upravo to, i da deluje kao ‘akustični rog’ za sakupljanje i usmeravanje Zemljinih vibracija.
Pošto je ispitao njenu unutrašnju strukturu, zaključio je da su prolazi i odaje osmišljeni upravo tako da maksimalno povećaju protok zvuka. Akustičke vibracije u materijalu od kojeg je napravljena, granitu koji sadrži kristale kvarca (Dan ne isključuje mogućnost da je u pitanju veštački kamen!), određene sprave u piramidi, konvertori kojih danas nema, pretvarale su u – elektricitet. ‘Kristal kvarca neobično reaguje kada je izložen vibraciji. Pojava je poznata kao piezoelektrični efekat, a sastoji se od naizmeničnog pritiska na kristal izazvanog vibriranjem, čime nastaje električna struja. Mikrofoni, na primer, rade na tom principu. Kristal kvarca ne stvara energiju, samo je pretvara iz jedne vrste u drugu. U stvari, služi kao transformator. Zanimljivo je da je Kraljeva odaja izgrađena od asuanskog granita koji sadrži 55 odsto ili više kristala silicijumskog kvarca. Dakle, Kraljeva odaja je, u određenom smislu, transformator’, kaže Dan.
Dokaz za to je da se iznad Kraljeve odaje nalazi pet redova granitnih greda, ukupno 43, a svaka je teška oko 70 tona! Svaki je sloj granita odrezan pravougaono i paralelno na tri strane, dok je sa gornje ostavljen neravnim, a razdvojen je prostorijama dovoljno velikim da se čovek može uvući u njih. Svaka bi granitna greda, dakle, mogla da vibrira ako bi bila izložena odgovarajućoj količini energije. Ako su im frekvencije usklađene, i druge grede bi takođe vibrirale u harmoniji sa prvom, i prenos energije bi bio maksimalan! Princip je jednak muzičkoj viljušci.
Graditelji su obradili neravne strane greda pre nego što su ih postavili na mesto, odtranjujući komade i bušeći rupe. ‘Usklađivali su ih’, tvrdi Kristofer Dan. Akustička testiranja potvrdila su da su one zaista rezonantne s temeljnom frekvencijom i da odaja stvara povišenu notu ‘F’, a veruje se da je to u harmoniji sa prirodnom vibracijom Zemlje.
