Fotografsko pamćenje je redak element koji se javlja kod manje od 10% stanovnštva. Najčešće se javlja kod dece, a većina njih će izgubiti ovu sposobnost od trenutka kada postanu odrasle osobe. Koncept fotografskog pamćenja je toliko retka da veliki broj ljudi ne veruje da uopšte postoji.
Ako je verovati nekim istraživačima fotografsko pamćenje je rezultat obrade i smeštanja podataka u mozgu na nenormalan način. Mnogi ljudi veruju da su oni koji poseduju fotografsko pamćenje sretni. Međutim, to nije slučaj.
Jedan od problema s fotografskom memorijom je da mozak apsorbuje previše informacija, koje su uglavnom nebitne. Takođe postoji problem kako zaboraviti stvari koje želimo zaboraviti. Ljudi nisu dizajnirani da budu ogromne baze podataka koje iznose informacije. Memorija je važna samo onda kada se može koristiti. Mogućnost korišćenja memorije je puno važnija nego jednostavno skladištenje podataka.
Niz poznatih ljudi su verovali da imaju fotografske uspomene, a neki od njih su Mozart, Claude Monet, Nikola Tesla i td.
Salomon V. Shereshevskii je primer za pojedinca čija je sposobnost memorije izuzetno velika. On je mogao upamtiti velike količine reči, i bio je sposoban prisetiti ih se nakon mnogo godina. Osim toga, veliki broj ljudi su bili smešteni u Ginisovu knjigu rekorda zbog abnormalne uspomene.
