Uništavanje ili skretanje putanje meteora i asteroida postiže se upotrebom polja sile koje u koncentrisanom obliku stvara neka vrsta elektromagnetskih formacija koje podsećaju na sjajne užarene kugle. U osnovi, one su nešto poput kuglastog groma s torn razlikom što je najveći nauci poznati kuglasti grom imao prečnik dva metra dok su kugle za odbijanje ili uništavanje meteora gigantskih dimenzija – prečnika oko 60 metara! Ono što su zapravo 1908. godinc hiljade ljudi širom Sibira videle bio je njihov let zbog čega su svedoci tunguskog događaja sve što se dogodilo čak pripisali pojavi niza ogromnih kuglastih gromova! ‘Piazmatske kugle’ očito stvara elektrana smeštena duboko ispod zemlje na mestu koje je neko prilično planski odabrao. Ono je povezano s geografski posebnim područjem na planeti: istočnosibirskim magnetskim odstupanjem. Časopis Tekhnika Malodiozhi (prvo izdanje, 1984.) naziva ga ‘magnetskim super-odstupanjem, a njegov uzrok lezi na dubini od polovine Zemljina radijusa’. Drugim rečima, elektrana navedenog kompleksa privlači energiju planete te je i sama, kako se čini, u određenoj meri jedan od uzroka super-odstupanja.
Pripreme za nadolazeći susret s tunguskim meteorom započele su dva meseca pre eksplozije, kako to potvrđuje ponašanje šamana i faune sa staništem u tajgi. Desetak dana pre eksplozije ‘konstrukcija’ smeštena u Dolini smrti se aktivirala. Pojavu velikih atmosferskih odstupanja povezanih s povećanom napetošću u Zemljinu elektromagnetskom polju zapravo su prouzrokovali uticaji aktiviranja elektrane i porasta količine njene energije na okolinu zbog priprema kompleksa za stvaranje energije (elektromagnetskih kugli). Delovanje konstrukcije je bilo tako snažno da je deset dana pre eksplozije u mnogim zemljama Europe kao i u zapadnom Sibiru tamu noći zamenila neobična svetlost, kao da se u ovim područjima javio fenomen ‘beiih noći’ koji se inače tokom Ieta javlja u područjima blizu magnetskih polova Zemlje. Nad svim tim područjima javljali su se, bleštavo svetleći u zoru i sumrak, srebrni oblaci protežući se od istoka na zapad uzduž linija sile, poput onih koji se javljaju između polova magneta. Osećalo se, kako je primetio E. Krinov, jedan od istraživača Tunguske eksplozije, da se bliži neki neobični prirodni fenomen. Puno godina kasnije, istraživači iz Tomska pronašli su zaboravljenu publikaciju profesora Webera o snažnim geomagnetskim poremećajima opaženim u laboratoriju na Kielskom univerzitetu u Nemačkoj koji su trajali poslednja tri dana pre pada tun­guskog objekta, a koji su prestali u trenutku kad je gigantski užareni meteor eksplodirao iznad središnjeg sibirskog platoa.