Transakciona analiza (TA) teorija je ličnosti koju je ustanovio Erih Bern, jedan od vodećih psihoanalitičara. Ova teorija ličnosti bazira se na razmeni (transakciji) informacija, verbalnom i neverbalnom govoru roditelja ili okoline još u ranom detinjstvu.

TA pomaže da dođete do svoje autonomije, da shvatite neke zastoje u svom životu, da prepoznate zabrane iz detinjstva, koje vam ne dozvoljavaju da napredujete, da dozvolite sebi i uspeh i bogatstvo u bilo kom smislu, kao i da date sebi dozvolu za ono željeno i odustanete od pogrešnih uverenja, koja su duboko usađena u sve nas, a posledica su roditeljskog vaspitanja, naravno iz najboljih namera, i njihovog verbalnog i neverbalnog govora u procesu odrastanja.

TA daje predstavu o psihološkoj strukturi pojedinca, koristeći model ego stanja i analizu transakcije. Ego stanje je grupa povezanih ponašanja, misli i osećanja jedne osobe, to je način na koji ljudi ispoljavaju deo svoje ličnosti u datom vremenu.

Kod ljudi postoje tri ego stanja – roditelj, dete i odrasli.

RODITELJ

Ovo je ego stanje u kojem osoba podsvesno oponaša svojim ponašanjem, mislima i osećanjima jednog od svog roditelja, ili neku drugu roditeljsku figuru, odnosno ponaša se onako kako su radili roditelji.

Roditelj je kao magnetofon, to je skup unapred snimljenih i kodiranih predrasuda za život. Kada funkcionišemo iz ego stanja roditelja, mislimo, osećamo i ponašamo se kao naši roditelji.

Roditelj bez obrazloženja odlučuje kako da reagujemo u nekoj situaciji ili kako treba da živimo po njihovom mišljenju. Roditelj može biti kritički i negujući.

Kritički roditelj daje zabrane zbog kojih osoba još u ranom detinjstvu (između treće i osme godine života), na osnovu tih zabrana koje usvaja, stvara životni scenario (skript) po kome funkcioniše u daljem životu.

Od donetog životnog skripta zavisi dalje ponašanje u životu. Skript može biti gubitnički ili pobednički.

Zabrane koje dete najčešće dobija od roditelja su:

Ne budi – nemoj da postojiš .

Ne budi ono što jesi

Ne budi dete – nezrelost

Nemoj da odrasteš, da ti ja uvek budem potreban – zabrana samostalnosti

Ne čini to nikad u životu

Ne čini ništa – zabrana samostalnosti

Ne budi važan – odsustvo samopouzdanja

Ne pripadaj

Ne budi blizak – problemi u vezama

Ne budi dobro – ne budi zdrav

Ne misli – bolesti zavisnosti

Ne osećaj – frigidnost, impotencija

Ove zabrane su uvek u negacijama i nikada nisu afirmativne.

S druge strane, detetu se govori šta mora da radi i čini, uvek u vidu naređenja:

Dopadni mi se – i drugim ljudima

Budi savršen

Budi jak

Trudi se

Žuri

Pazi

Za razliku od kritičkog roditelja, postoji i negujući roditelj koji daje dozvole:

– Dozvola za postojanje

– Dozvola da se bude originalan i da se na sebi svojstven način iskuse senzacije, misli i osećanja, bez obzira na tuđe mišljenje

– Dozvola da se bude svog pola i godišta sa potencijalima za rast i razvoj

– Da se bude emocionalno blizak sa ljudima

– Da se bude svestan svoje bazične životne pozicije

– Da se promeni životna pozicija

– Da se bude uspešan u životu, poslu, ljubavi, seksu

– Dozvola da se život smatra smislenim i vrednim življenja

DETE

Iz ego stanja deteta reagujemo kao dete koje smo nekada bili, ne glumimo, već reagujemo spontano, impulsivno, te slobodno ispoljavamo emocije – ljubav, mržnju, radost, i tada smo slobodno dete.

Kada su reakcije kreativne ili filozofske, i kada smo zamišljeni, tada ispoljavamo ego stanje deteta koje se naziva – mali profesor.

Kada smo uplašeni, stidimo se ili osećamo krivicu, delujemo iz takozvanog adaptiranog deteta.

Transakcionom analizom dete se vidi kao izvor kreativnosti, zabave i rađanja emocija koje su spontane. Da nema tog deteta u nama ne bismo se zaljubljivali, divili prirodi, voleli cveće i životinje, bili radosni, smejali se…

ODRASLI

U ovom ego stanju koristimo logično razmišljanje za rešavanje izazova, pri tome vodeći računa da naše ego stanje roditelja i deteta ne kontaminiraju ego stanje odraslog.

Kada se naše ego stanje odraslog kontaminira odlukama našeg ego stanja roditelja, nastaju predrasude. Isto se događa sa neproverenim informacijama u detetu, pa nastaju iluzije.

Ego stanje odraslog je stanje psihološkog zdravlja. Odrasli vidi svet onakav kakav je, sada i ovde. Odrasli vodi brigu o sebi i drugima.

Odrasli ume da se nosi sa stresom i problemima, i rešava ih na konstruktivan i najbolji način za sebe.