Džejms može da vam kaže precizno vreme, u sekund, bez gledanja na sat. Dženifer može u deliću sekunde pogledom da izmeri šta god hoćete, do milimetra tačnosti. A Kristofer govori 24 jezika, uključujući i dva koje je sam izmislio. Zadivljujuće – sasvim sigurno. Neobično – ne mora da bude. Prema novoj teoriji – svako to može da uradi, ili bi bar mogao, ako na trenutak prestane da razmišlja.
Kristofer, Džejms i Dženifer su autistični – ljudi koji su na testovima koeficijenta inteligencije dobijaju niske ocene i koji imaju velikih problema u komunikaciji sa drugima, ali su svejedno obdareni naizgled nadljudskim sposobnostima u određenim oblastima, ako što su muzika, matematika ili umetnost. Svaki deseti čovek koji pati od autizma ima neobične talete, mada su retki genijalci kao Stiven Viltšajer, koji sa neverovatnom preciznošću, do najsitnijih detalja, crta zgrade, ili čovek-računar kakvog u filmu Kišni čovek igra Dastin Hofman. Od kada je fenomen autista ‘genijalaca’ primećen pre jednog veka, bilo je oko stotinu takvih ljudi.
Gotovo svi oni su poznati i naučnici pomno proučavaju njihove veštine, ali još niko nije uspeo da ustanovi kako oni to rade. Teorije se kreću od neobičnog uvećanja određenih delova mozga do pretpostavke da su izvanredne sposobnosti stekli zato što se ničim drugim nisu bavili, ali nijedna zapravo ne objašnjava fenomen. Poslednji doprinos nauke enigmi autističnih ‘genijalaca’ jeste pretpostavka da njihove sposobnosti uopšte nisu jednistvene i da bi svako od nas mogao da ih ima, samo ako se malo potrudi, a možda i uz pomoć tehnologije.
Ideju su izneli psiholozi Alen Šnajder i Džon Mičel iz Centra za um australijskog Nacionalnog univerziteta u Kanberi. U osnovi, oni misle da su veštine ‘genijalaca’ manifestacije moždanih procesa koji se događaju kod svih nas, sve vreme, ali ih kod normalnih ljudi potiskuje – znanje. Oni kažu:da nije stvar u tome da su autistični genijalci pametniji od nas, već u tome da većina nas odlazi korak dalje u razmišljanju o svemu – od detalja i činjenica do značajnih koncepata – a kada to jednom uradimo, više ne možemo natrag.
Psiholozi su formulisali svoju teoriju na osnovu analize velikog broja istraživanja ‘genijalaca’, uglavnom onih koji su naročito obdareni za matematiku. Među otkrićima na koje se pozivaju su rezultati eksperimenata sa moždanim slikama, koje otkrivaju koliko se nesvesnog rada mozga odvija i pre nego što postanemo svesni svojih percepcija, misli i osećanja. Vizuelna slika koja padne na retinu, na primer, pojavljuje se u mozgu kao svesna percepcija tek posle četvrt sekunde. Pre toga, svaki element slike – boju, oblik, pokret i lokaciju – posebno identifikuju razni specijalizovani delovi mozga. Ti elementi se onda slažu u šemu koja se šalje drugim regionima mozga, a oni joj dodaju značenje. U normalnim prilikama mi nemamo pojma da se sve to događa, toga postajemo svesni tek kada je ceo postupak završen i mi smo dobili ‘sklopljenu’ percepciju.
Kod normalnih ljudi mozak uzima svaki sićušni detalj, obrađuje ga, a onda iz celine uklanja najveći broj informacija i ostavlja samo jednu korisnu ideju koja postaje svesna. Kod ‘genijalaca’izostaje uklanjanje viška informacija, tako da oni vide sliku u fantastično detaljnim sastavnim delovima, kao pojedinačne tačkice na fotografiji. Psiholozi veruju da bi svačiji nesvesni um mogao, manje više trenutno, da izračuna dane u nedelji u koje padaju odrđeni datumi, što autisti vrlo često rade, ili da precizno odredi visinu tona, dužinu i sled nota nekog muzičkog komada. Ali, pošto od znanja u koji će dan u nedelji pasti 1. jul 2070. godine nema nikakve praktične koristi, ta informacija bila bi odbačena pre nego što pređe u svest. Isto tako, zbog toga što note same po sebi obično nemaju nikakvo značenje, normalan čovek će čuti muziku kao melodiju, a ne kao niz odvojenih tonova.