Moguće je da vrlo mala deca opažaju svet kao ‘genijalci’. jedna neverovatna veština koju sve bebe imaju jeste učenje jezika. Bebe od osam meseci obavljaju neverovatne kalkulacije da bi shvatile gde se nalaze granice reči u toku govora. One to ne rade svesno, već jednostavno uče da ‘znaju’ gde se jedna reč završava a druga počinje, isto kao što autisti jednostavno ‘znaju’ kvadratni koren iz šestocifrenog broja. Odrasli, naprotiv, moraju da rade da bi naučili novi jezik, samo slušanje nije dovoljno.
Neki stručnjaci smatraju da mala deca, za razliku od ostalih, lako stiču i savršen sluh, koji je takođe čest kod autista. I automatska percepcija – pohranjivanje i korišćenje vizuelnih slika u fotografski preciznim detaljima – takođe je daleko češća kod dece nego kod odraslih.
Stručnjaci smatraju da bebe imaju sposobnosti koje pokazuju autisti, ali kažu da se one gube zbog promena koje donosi razvoj mozga. Novorođenčad, naime, koriste samo delove mozga kojih odrasli nisu ‘svesni’, ali koji registruju senzorne informacije i reaguju potrebama, emocijama i automatizovanim ponašanjem.Cerebralni korteks – oblast koja je zadužena za svesnu misao i percepcije – aktivira se tek posle nekoliko meseci i postepeno preuzima na sebe sve više rada. Kod normalne dece to preuzimanje funkcija ubrzava se oko 18 meseci, kad počinju da tepaju. Frontalni korteks, deo mozga u kojem se odvija najveći deo konceptualne obrade podataka, aktivira se, pak, tek kad počne da se govori. Kod autistične dece, to preuzimanje funkcija je usporeno i nepotpuno, tako da ona zadržavaju korišćenje nesvesnog. Činjenica je da autistična deca kod kojih lečenje uspeva mogu da izgube svoje ‘genijalne’ sposobnosti. Tako je devojčica Nađa, koja je oko 12. godine uspela da nauči da govori, izgubila svoje neobične sposobnosti.
Učenje jezika donosi i nominaciju jedne strane mozga. Kod dešnjaka, to je po pravilu leva hemisfera, gde se razvija glavni centar za govor. Autistična deca često pokazuju strukturni i funkcionalni poremećaj leve hemisfere mozga. Većina slučajeva autizma posledica je poremećaja u razvoju mozga koji se desio pre rođenja. Recimo, zna se da testosteron usporava razvoj leve hemisfere mozga kod muških fetusa. Ako to usporavanje potraje, može da dođe do autizma. Moguće je da to objašnjava činjenicu da je autizam šest puta češći kod muškaraca nego kod žena.
Postoji niz čudnih slučajeva u kojima su normalni ljudi posle povrede leve strane mozga iznenada razvili izvanredne sposobnosti, slične autističnim ‘genijalcima’.Jedan devetogodišnji dečak je, na primer, postao genije za mehaniku posle nesreće u kojoj mu je zalutali metak razorio deo leve strane mozga. A psihijatar Brus Miuler sa Medicinskog fakulteta u los Anđelesu opisao je petero pacijenata koji su razvili neverovatne sposobnosti za crtanje posle oštećenja leve hemisfere mozga.