Prošle su decenije, a zatim je 26. februara 1984. preko neba zapadnog i istočnog Sibira prešao meteor na visini od oko 100 kilometara, krećuci se tačno istom putanjom kao i Tunguski meteor 1908. U to su vreme putnici u autobusu s povišenog dela autoputa Mirny daleko na severu opazili ‘vatreni stup’ koji se od zemlje uzdizao u vazduh, a na kojem su se zatim počele događati različite geometrijske promene. Ovo je potrajalo nekoliko minula, a sve je bilo u crvenoj boji. Ribari u području reke Chone opazili su kako se s brežuljaka na severu (područje ‘Doline smrti’) u vazduh podižu dve ogromne, svetleće kugle koje su se, postepeno dobivajući na brzini, uzdigle u vis i nestale iza oblaka. Celi događaj potrajao je nekoliko minuta, nakon čega su oblaci još neko vreme sjali jarkom svetlošću. Zatim je meteor, bez da dodirne tlo, eksplodirao u mnoštvo iskrica u po­dručju reke Chulym. Ekspedicija poslana u ovo područje, kao i u slučaju Tunguske eksplozije, nije otkrila nikakve tragove delova meteora osim magnetitnih i silikatnih kuglica. Nije bilo niti veće koiičine stabala iščupanih iz korena jer se eksplozija dogodila na veiikoj visini.
Ako je za verovati drevnim legendama, pojava Uot Usumu Tong Du­uraija uvijek je povezana s užasnom destrukcijom. Ekspedicije u Dolinu smrti planirane za kraj XX veka i početak ovog, nekoliko su puta bile odgađane zbog izveštaja iz Sibira da životinje migriraju izvan svojih uobičajenih staništa. lstraživači su beg životinja uzeli kao direktan znak da je složeno energetsko postrojenje ušlo u novu aktivnu fazu. Ono što su istraživači očekivali, a čega su se i bojali zbog krajnje neugodnih predviđanja navedenih u Olonkhou, odigralo se u septembru 2002. Prvi izveštaj o letu svemirskog tela došlo je od američke vojske. Prikupivši podatke primljene s vojnog satelita, američko Ministarstvo obrane prosledilo je informacije kako veliki meteor pada na područje Bodaibo u području Irkutska u Rusiji. Satelit je – zabeležio pojavu sjajnog objekta na visini od 62 kilometra, koji se kretao pod uglom od 32 stepena u odnosu na horizont. Objekat se moglo pratiti sve do snažne eksplozije koja se dogodila na visini od 30 kilometara. Preliminarno je procenjeno da snaga eksplozije odgovara 200 tona TNT-a. Prvi razgovori sa svedocima eksplozije Vitimskog meteora ukazivali su, po pitanju faza razvoja situacije, na sličnosti s Tunguskim događajem. Unatoč činjenici da je noć s 24. na 25. septembra 2002. bila oblačna – niski oblaci puni kiše, s donjim rubom oblaka na visini izmedu 1.100 i 1.200 metara – nije bilo teško rekonstruisati tok događaja i zapaziti očite sličnosti s Tunguskim dogadajem.
U ovom slučaju, sve je išlo po već poznatom obrascu, a započelo je begom životinja. Lovci su izjavili da su neposredno pre Vitimske eksplozije životinje napustile ovo područje. Trideset minuta pre eksplozije kompleks za stvaranje energije ušao je u svoju najaktivniju fazu. Vredno je spomena da je jedan ispitani svedok izjavio kako se njegov pas sat vremena pre ek­splozije uznemirio i počeo cviliti!