Godine 1970. dr Đorđo Đorđi, lekar iz Napulja, mogao je iz blizine da posmatra ovo čudo. O tome je napisao izveštaj na deset stranica u ‘Quaderi di Parasicologia’, poznatom italijanskom parapsihološkom časopisu. Tokom ceremonije koju je vodio napuljski arhibiskup, dr Đorđi je stajao samo metar udaljen od sandučića s flašicama. On priča kako je arhibiskup podigao sandučić da bi ga gomila videla i kako je onda počeo da ga okreće sasvim polako, moleći sveca da ostvari čudo. Doktor je sasvim jasno video da je u flašicama bila samo sasušena krv, nalik na prah. On piše:
‘Posle četiri minute, svakako ne više, video sam ispred sopstvenog nosa da se krv iz praha pretvara u tečnost. To se dogodilo iznenada, neočekivano. Tečnost je postala svetlija, sjajnija, pojavilo se dosta malih mehura, bilo ih je sve više tako da je tečnost počela da ključa’.
Naravno da je čudo kad se krv, sasušena pre mnogo vekova, ponovo pretvara u tečnost. Ali, to je samo jedna od mnogih misterija vezanih za pretvaranje praha u tečnost. Postoje na hiljade knjiga, tekstova i studija u Italiji koje se bave misterijom svetog Januarijusa. Kad čovek ispita većinu tih dela, enigma i dalje ostaje. Godine 1978. francuski pisac David Gerdon objavio je niz ispitivanja za ‘Psi International’, časopis u Francuskoj. Pošto je posetio Napulj, prisustvovao čudu i proučio istorijsku literaturu, Gerdon je objavio podužu reportažu o mnogim paranormalnim aspektiva ovog čuda. On je pisao i o tri dodatna čuda koja su vezana za pretvaranje praha u tečnost.
1. Čudo ne zavisi od temperature u katedrali
Izgleda da krv postaje tečna bez obzira koliko je toplo ili hladno u Napuljskoj katedrali u to vreme. Nema nikakve veze između temperature i vremena na koje se čeka čudo. Čudo može da se dogodi za nekoliko minuta ili za nekoliko časova. Na primer, u maju 1879. bilo je potrebno da prođu dva časa dok je krv zagrokotala u flašicama a već u septembru iste godine, pretvorila se u tečnost za 15 minuta. Ponekad se prah odmah pretvori u krv čim se flašice iznesu iz skloništa, a ponekad je potrebno da prođu 24 časa.
2. Količina krvi varira
Mada su dve trećine veće flašice ispunjene suvom krvlju, tečna krv može da ispuni veći deo flaše ili manji. Tokom ceremonije u maju, krv obično ispuni veći deo flašice. Skoro je napuni. U septembru, krvi bude manje. Krvi je više kada se javlja sporije, a manje kad se javi brzo. Krv svetog Januarijusa krši sve poznate hemijske zakone.
Čak i težina flašice varira. Ponekad je njihova težina duplo veća i obrnuto. Ovo su potvrdili italijanski naučnici koji su proučavali čudo. Nema naučnog objašnjenja za ovo.
3. Krv se ne pretvara jednostavno u tečno stanje
Krv je tamno smeđa dok je suva, a potom postaje svetlija i čudo počinje. Tada postaje žućkasto crvena i, najzad, skerletna. I njena gustoća se menja. Dok je, na početku, gusta, postaje sve tečnija, tečnija do normalne krvi. Ponekad se ne pretvori sve u tečnost. U sredini ostaje loptica koja se ne rastvara.
Ta centralna loptica je jedan od najčudnijih aspekata manifestacije. Svedoci tvrde da ona služi kao filter kroz koji prolazi krv a onda kao da upija krv kad se čudo završava.
Na žalost ne mogu da se načine analize krvi. Čak i da se otvore flašice, hemijska analiza bi mogla da naruši ravnotežu materije koja dopušta da se čudo događa. Testiranje sa ugljenikom C14 moglo bi samo da odredi starost krvi, ali takav test bi zahtevao da se žrtvuje najmanje polovina količine ukupne krvi, što crkveni dostojanstvenici ne bi nikada dopustili. Naučnici ne mogu da objasne ni drugu misteriju vezanu za krv, što je čudnija od svega ostalog.
