Postoje, međutim, i oni kojima su ipak draži mitovi o vampirima od ovakvih istinitih detalja o savremenim krvopijama. U SAD postoje razna udruženja i klubovi tipa, ‘The Cout Dracula Fan Club’ ili ‘Vampire Information Exchange’, koji objavljuju i distribuiraju specijalizovane knjige i časopise, kao i brojne stvarčice vezane za svet gospodara noći. Zanimljivo je da je članstvo u ovakvim klubovima najčešće internacionalno i zasnovano na ažurnoj korespodenciji praktično svega vezanog za Drakulu i njegove sledbenike.
A u Elmharstu, njujork, postoji i Centar za istraživanje vampira. Tamo se kaže da moderni vampiri ne ujedaju žrtve, već ih poseku na pogodnom mestu. Po njima, pogrešno je verovanje da se vampiri mogu zaustaviti raspećem ili belim lukom. Raspeće im je nebitno, jer najčešće nisu pripadnici nijedne verske zajednice, pa ni hrišćanske, a beli luk bi im mogao zasmetati jedino ukoliko ga žrtva pojede, jer se time navodno menja hemijski sastav krvi, što vampira odbija. Zarivanje drvenog koca u srce je, doduše, delotvorno, ali ga tamo ne preporučuju iz jednostavnog razloga: ‘Pokušajte to da objasnite policiji’!
U Centru za istraživanje vampira preocenjuje se da u SAD trenutno živi oko 150 do 200 istinskih vampira, dok je broj onih koji uobražavaju da to jesu, daleko veći. Oni smatraju da tih takozvanih vampiroida u svetu ima i preko sto hiljada! Možda vam posle svega ovoga bude jasnije zašto vaši prvi susedi tako retko izlaze preko dana! Šta reći na kraju svega? Možda ono: da i vampir može da se opeče…, ako naleti na vrelu krv!