Jesu li moćne elite na bilo koji način povezane sa suvremenom terorističkom mrežom? Odgovor na to pitanje leži u dinastiji Buš. Niti Buš senior niti Buš junior ne mogu biti opisani kao predsednici u smislu tradicije Abrahama Linkolna. Oni ne izrastaju iz niže klase i njihovo se vaspitanje ne može nazvati skromnim. Webster Tarpley i Anton Chaitkin sproveli su detaljno istaživanje Džordža Buša seniora, i u svojoj izvrsnoj knjizi ‘Džordž Buš: Neautorizirana Biografija’ – The Unauthoized Biography, zaključuju sledeće: ‘Jedna od naših temeljnih teza je da Džordž Buš senior sam sebe smatra, i da jest, oligarh’.
U članku za London Daily Mail, Peter Allen ističe povezanost između Džordža W. Buša i brata Osame, Salema bin Ladena: ‘Zvuči neverovatno, ali Salem je postao poslovni partner čoveku koji predvodi hajku na njegova brata. On je 1970. god. s Džordžom W. Bušom osnovao Arbusto Energy naftnu kompaniju u Buševom rodnom Teksasu. Kad je izgradio vlastito poslovno carstvo, Salem bin Laden se našao u intrigantnom odnosu s budućim predsednikom. On je 1978. godine imenovao Jamesa Batha, bliskog prijatelja Buša koji je s njim služio u Nacionalnom vazduhoplovstvu, za svojeg predstavnika u Hjustonu, u Teksasu. Te je iste godine Mr Bath investirao 50.000 dolara u kompaniju Džordža Buša, u Arbusto. Nikad nije razotkriveno je li on uložio svoj vlastiti novac ili nečiji tuđi. Špekuliše se da je novac mogao dati i Salem. Iste te godine, Mr Bathe je kupio Houston Gulf Aerodrom u korist multimilijardera iz Saudijske Arabije. Džordž Buš je nakon tri godine rekao kako je investicija od 50.000 dolara u Arbusto bila njegova jedina poslovna veza sa Mr.Balhom’.
Veza izrneđu bin Ladenove i Buševe porodice ne završava s kompanijom Arbusto Energy. Na BBC-evom Newsnight programu, Greg Palast je usvrdio sledeće:’Mladi Džordž Buš je također pimao novčanu nadoknadu kao pomoćni direktor korporacije Carlyle, slabo poznate privatne kompanije koja je, za samo nekoliko godina od svog osnivanja, postala jedna od najvećih američkih preduzeća za odbranu. Njegov otac, Buš Senior takođe je bio plaćeni savetnik. Sramotno je bilo otkriće da su bin Ladenovi imali udeo u Carlyleu, koji je prodan tek nakon 1l. septembra’.
Spomenute poslovne veze objašnjavaju zašto je Buševa administracija osujetila FBI-eve napore da sprovede istragu protiv Abdullaha i Omara bin Ladena. Istražitelji su mogli dokazati da Osama nije bio tek ‘cma ovca’ u porodici. Naprotiv, mogli su pokazati da je terorizam zapravo bio porodični bizis bin Ladenovih. To bi pak povezalo Buševu porodicu s teroristima, što, dakako, Buš nije mogao dozvoliti. Portret Buševe porodice kao kriminalnog sindikata povezanog sa sumnjivim osobama za neokonzervativce je nešto nedopustivo. Međutim, ta je pretpostavka zasnovana na iznimnom presedanu. Veze Buševe dinastije sa bin Ladenovima navode nas na činjenicu da porodični tajni sporazumi sa neprijateljima SAD-a nikad nisu bili prekinuti.
Ponovno propitivanje prethodne pretpostavke Martin-Baroa i terorizma kao dela ‘od vlade nametrutog sociopolitičkog projekta’ suočava nas s uznemirujućim pitanjima.
Kakve će biti posledice ovoga, od vlade nametnutog sociopolitičkog projekta? Kuda zapravo vodi sav taj od države navođeni i sponzorisani terorizam? Quigley nudi delomičan uvid u posledice u ‘Tragediji i Nadi’. Oksfordski profesor otkriva sposobnu elitu, samoprozvane ‘eksperte’ koji će zameniti demokratskog glasača u kontroli političkog sistema. Ako iz te slike izuzmemo ono što se plasira masama, kakav život može očekivati običan čovek? Quigley izjavljuje da će to biti sistem u kojem će: ‘…individualna sloboda i izbor biti kontrolisani unutar vrlo uskih alternativa zbog činjenice da će pojedincu od rođenja biti pridan broj, slediće ga se, kao broj, kroz proces obrazovanja, kroz njegovu vojnu ili javnu službu, porezne doprinose, zdravstvene i medicinske potrebe, sve do konačnog penzionisanja i olakšane mu smrti’.
Eto šta ćete dobiti. Orwellovu 1984., u stilu al-Qa’ide!