Endru Kros  nije ostavio velikog traga u istoriji nauke. Čak i u usko stručnoj literaturi njegovo ime se retko spominje. Ipak, Džejms A. Sekord je jednu svoju studiju posvetio Krosovim ‘električnim insektima’, kako se obično nazivaju.
Kros je hteo da dokaže da se pomoću Voltove baterije iz različitih vodenih rastvora mogu stvoriti kristali. Tako je, eksperimentišući sa kristalizacijom, došao do svojih bioloških otkrića. Ogled je prilično jednostavan: pomoću elektroda od platine, Kros je puštao struju u jedan porozni kamen sa Vezuva na koji je kapao rastvor kalijumovog silikata i hlorovodonične kiseline. Nakon četrnaest dana na kamenu su počele da se stvaraju male izrasline koje su brzo narastale i prekrivale se končastim vlaknima. Dvadeset šestog dana, svaka od njih je dobila oblik savršenog insekta. Viljem Brag, izdavač časopisa Somerset County Gazette, saznao je krajem 1836. da je Kros pomoću svojih naprava uspeo da stvori životinjice slične akarima (lat. Acarus) i rešio je da objavi ovu vest ne pitajući samog Krosa za dopuštenje.
Sam Breg kaže da je time hteo da zaštiti Krosa od mogućih plagijatora, ali se ovome to nije dopalo pa je Britanskom udruženju za razvoj nauke iz Bristola poslao detaljniji i potpuniji opis svojih istraživanja, posle čega su časopisi i revije svih vrsta počele da pišu o ovom naučnom podvigu i da širu javnost upoznaju sa njim. Sekord piše da je krajem januara 1837. godine većina čitalaca smatrala da je stvaranje života prosta elementarna činjenica. Naredni Krosov ogled potvrdio je rezultate prethodnog. I dalje nastojeći da stvori kristale, on je u rastvor kalijumovog silikata stavio dve elektrode, jednu od čelika, a drugu od srebra. Posle nekoliko meseci, na negativnoj, čeličnoj elektrodi, pojavili su se arahnidi. Značaj rezultata uvećan je činjenicom da je ovaj rastvor veoma otrovan.
Za razliku od šire javnosti, stručnjaci su bili skeptični. Bilo im je teško da poveruju da je obična struja dovoljna da se tako kompleksni organizmi stvore iz inertne materije. Pored toga, Krosov karakter je otežavao naučnu raspravu. On je bio veoma originalan čovek i smatrao je da nauka ne pripada eliti, već svim ljudima, što je bilo u skladu i sa njegovim političkim uverenjima – ‘s pravom se kaže da je glas naroda božiji glas’. Kros je bio veoma neuredan i često se u svojim eksperimentima služio nezgrapnim i prilično prostim instrumentima. Tako su, na primer, neki od njih napravljeni od cigala i saksija za cveće. Govoreći o tome u kakvom je okruženju radio Kros, Bajronova ćerka, Ada Lovlejs, kaže: ‘Svuda su vladali haos i slučajnost’. On je bio otelotvorenje nadahnutog naučnika, vizionara koji neposredno opšti sa prirodom. Prema njegovim sopstvenim rečima, on je kroz eksperimente stvarao veliku ‘električnu poemu’.
Međutim, takav način rada je stvarao probleme. Ovaj pesnik-naučnik je rezultate svojih ogleda zapisivao na papirćima na koje nije stavljao datum, i nije se trudio da im da naučni oblik. Sekord ga poredi sa Faradejem koji je svoje radove objavljivao u sažetom i jasnom obliku, na način koji dopušta proveru. Sam Faradej je protiv svoje volje bio umešan u ‘Krosov slučaj’. Naime, početkom februara 1837. procurila je vest da je Faradej sa uspehom ponovio Krosov eksperiment. Podatak je bio lažan i ne zna se kako je štampa dospela do njega. Iako se Faradej trudio da ga opovrgne, javnost je poverovala u njega.
Da bi se situacija razjasnila, trebalo je ponoviti testove. Objavljenje su dve serije eksperimenata: jedna na Krosov način, i druga u potpuno izolovanoj prostoriji. Rezultati su u oba slučaja bili negativni: ni jedna jedina životinjica nije se pojavila na elektrodama. Zoolog Edvard Grej izjavio je da su se Krosovi akari po svoj prilici izlegli iz jajašaca koja su postojala u njegovoj eksperimentalnoj aparaturi. Tom mišljenju pridružio se i Henslou, profesor botanike na Kembridžu.
Tim povodom razvila se živa diskusija. Mnogi su se pitali da li su eksperimenti dovoljno dugo trajali. Međutim, naučnici nisu imali želju da uđu u pravu diskusiju. Sekord smatra da je sve bilo unapred smišljeno da se javnost ubedi da se Kros prevario. Indikativno je da rezultati istraživanja nisu objavljeni ni u jednom priznatom naučnom časopisu.