■ 1. Drugo poglavlje Mateja govori o Isusovom detinjstvu. Njegov fond reči ima 161 reč ili 23 sedmice, sa 896 slova ili 128 sedmica, i 238 formi ili 34 sedmice. Numerička vrednost fonda reči je 123.529 ili 17.647 sedmica, formi 166.985 ili 23.855 sedmica, i tako dalje kroz stranice nabrajanja.
Ovo poglavlje ima najmanje četiri logička dela, i svaki deo pokazuje sam za sebe iste fenomene koji se nalaze u poglavlju kao celini. Tako prvih šest stihova imaju fond od 56 reči, ili 8 sedmica, i tako dalje, sve po istoj šemi sastavljenoj od semica. Tu ima nekih govora. Irod govori, mudraci govore, anđeo govori. Ali su ovde numerički fenomeni tako iskazani da, mada ima takoreći brojnih prstenova unutar prstenova i krugova unutar krugova, svaki je savršen za sebe iako formiraju sve vreme samo deo ostatka.
Ako gospodin V.R.L. može napisati poglavlje kao što je ovo, isto onako prirodno kao što Matej piše, ali sadržeći u nekih 500 reči toliko mnogo isprepletenih a ipak skladnih numeričkih osobina, u recimo preostalom delu svog života – koliko god da je on sad star, ili onome kojem se nada, ako on to uopšte ovako postigne to će biti zaista čudo nad čudima. Uzmimo da je Matej postigao taj podvig za tri godine.
■ 2. Nema, međutim, nijednog dela od stotina onih u Jevanđelju po Mateju koji nije konstruisan na tačno isti način. Samo sa svakim dodatim pasusom teškoća takvog konstruisanja raste ne aritmetičkom, već geometrijskom progresijom, jer on uspeva da napiše sve delove tako da razvija konstantno fiksne veze sa onim što je bilo pre i sa onim što ide posle. Tako bi bilo lako pokazati da bi gospodinu V.R.L. bilo potrebno nekoliko vekova da napiše knjigu kao što je Matej. Koliko je to trebalo Mateju, pisac ne zna, ali kako je on to uspeo da uradi između Hristovog raspeća, 30. godine naše ere (njegovo jevanđelje nije moglo biti napisano ranije), i uništenja Jerusalima 70. godine (a jevanđelje nije moglo biti napisano kasnije), to neka objasne gospodin V.R.L. i njegovi istomišljenici.
Kako god bilo, Matej je to uradio i tako imamo jednog čudesnog nečuvenog književnog, matematičkog umetnika, bez premca, koji se jedva može i zamisliti. Ovo je prva činjenica o kojoj treba da razmišlja gospodin V.R.L.
