Da bi se osvetlio parapsihološki doprinos otkrivanju uzroka katastrofe, potrebno je reći nekoliko reči o samom cepelinu i njegovim osnovnim karakteristikama. Negde početkom dvadesetih godina prošlog veka Britanci su odlučili da stvore moćnu flotu putničkih cepelina, želeći da ostatku sveta demonstriraju dominaciju i tehničko znanje. Stoga je odlučeno da se naprave dva cepelina koji su dobili nazive R-100 i R-101. Ovaj drugi je na sebe preuzela sama vlada, to jest ministarstvo vazdušnog saobraćaja, dok je R-100 gradila jedna privatna kompanija. I dok su privatnici daleko od pompe i radoznale javnosti, sarađujući sa ozbiljnim ekspertima za datu oblast, gradili i izgradili izuzetan cepelin, dotle je vlada, ne želeći pomoć sa strane i razmenu informacija sa svojim konkurentima, u svom neiskustvu najverovatnije načinila niz konkretnih konstruktorskih i drugih grešaka. O tim detaljima će se kasnije ‘pobrinuti’ slavni medijum Ajlin Garet, koja je navodeći gomilu stručnih podataka o cepelinu, zaprepastila svetsku javnost: ona nije bila ekspert za ovu oblast, i nije posedovala nikakvo tehničko znanje. Ipak je sa lakoćom baratala tehničkim izrazima i podacima.