Posade nestaju – brodovi ostaju. Gde su tajanstveno nestajale posade brodova nasred okeana po potpuno mirnom vremenu, ostavljajući sve za sobom? Ovo se dešavalo 1872. godine. Trgovački jedrenjak ‘Dei gratia’ naišao je u blizini Azora na neobičan, činilo se lutajući brod. More je bilo potpuno mirno. Na horizontu se, osim lutajućeg broda, ništa nije videlo. A brod je bio britanski brigantin ‘Meri Celest’, koji je plovio sporo pri svim razvijenim jedrima.
Mornari sa ‘Dei gratia’ su prešli na njega i odmah ostali zapanjeni jer na brodu nisu našli ni jednog čoveka. Bio je prazan, ali je sve govorilo da ga je posada nedavno napustila. Na palubi se sušilo rublje, na stolu je stajala šolja sa još toplim čajem i lule koje su se dimile?! U kapetanovoj kabini je na stolu stajao zlatan sat…
Pošto su na brodu bili svi čamci za spasavanje, mornari sa ‘Dei gratia’ su počeli da osmatraju more, nadajući se da će naići na neki trag koji bi im objasnio sudbinu posade ‘Meri Celest’. Ali, more je bilo potpuno pusto i tiho.
Drugi oficir na brodu ‘Dei gratia’ – Oliver Devo kasnije je izjavio da je sve izgledalo kao da je posada na brzinu i u panici napustila brod. Mornari su na brodu ostavili sav svoj imetak: garderobu, rublje i slične stvari. Ništa nije nedostajalo, čak ni lule koje su tako dragocene svakom mornaru.
Kapetana ‘Meri Celest’ su na putu pratile žena i kćerka. Kako se čini, njih dve su nešto ranije napustile brod i ponele sa sobom nešto svojih ličnih stvari. Nedostajale su brodske knjige, sekstant i hronometar.
A opet, teret koji je prevozio ‘Meri Celest’ bio je netaknut. A to nije bio običan teret: hiljadu petsto burića čistog alkohola! Dakle, nije bilo govora da je posada ‘Meri Celest’ žrtva gusarskog napada. Nijedan gusar ne bi ostavio tako dragocenu robu. Na brodu nije bilo tragova borbe ili pobune. Takođe, nisu nađeni tragovi ni dokazi o kolektivnom ludilu posade.
U kuhinji je još gorela vatra, a mačka na koju su naišči nije bila izgladnela.
