Komisija pod punim imenom ‘Ahnenerbe Forschungs und Lehrgemeinschaft’ bila je društvo za istraživanje i podučavanje o nasleđu predaka. Dve godine po osnivanju, 1937., Himmler društvo pripaja SS-u. Neki poklonici nacističke rasne teorije verovali su u postojanje mistične zemlje Thule između Islanda i Grenlanda, a njezin pronalazak bio je predmetom barem jedne nacističke ekspedicije. No, Karl Haushofer je bio uveren da ključ ovladavanja vril energijom leži u Tibetu. U tom je imao podršku švedskog istraživača i nacističkog simpatizera Svena Hedina, koji je vodio nekoliko ekspedicija na Tibet. Hitler je o Hedinu imao toliko visoko mišljenje da ga je pozvao da održi pozdravno slovo na Olimpijadi 1936. U januaru 1943. Hedin je predvodio osnivanje Instituta za unauatrazijska istraživanja, ogranak Ahnenerbea.
1938. godine tibetanci su podosta bili naklonjeni Nemačkoj i njihovom savezniku Japanu, kako bi uspostavili protutežu britanskom i kineskom uticaju u regiji. Iste godine društvo Ahnenerbe predvođeno Ernstom Schaferom pokrenulo je ekspediciju na Tibet. Schafer je posle objavio zapis o toj ekspediciji u knjizi ‘Svečanost ožiljaka bele tkanine: istraživačka ekspedicija kroz Tibet u Lasu, sveti grad božanske sfere’. Jedan od članova ekspedicije bio je i antropolog Bruno Beger, pobornik teorije o Tibetu kao domu ‘severne rase’. Begerova uloga bilo je provođenje naučnih istraživanja o tibetancima. Tokom svog boravka proučio je više od 300 lobanja stanovnika Tibeta i Sikkima, te u detalje zabeležio i druge fizičke predispozicije. Sa antropološkog gledišta je zaključio da Tibetanci predstavljaju prelaznu razvojnu fazu između mongolskih i evropskih rasa, dok evropski rasni elementi najviše dolaze do izražaja kod predstavnika aristokratije.Verovao je da bi Tibetanci mogli igrati ključnu ulogu u regiji nakon konačne pobede, kao nemački saveznici.
Nije poznato da li je bilo još ekspedicija na Tibet, ali nagađa se da je postojalo još ekspedicija i pre, ali i posle. U svojoj knjizi Spear of Destiny – Koplje sudbine, 1973. Trevor Ravenscroft raspravlja o tome da li su Nemci u razdoblju između 1926. – 1943. sprovodili niz ekspedicija. To bi omogućilo, ističe Ravenscroft, nacistima održavanje kontakata s njihovim arijevskim precima, čuvarima okultne moći vril, koji su skriveni u podzemnim gradovima ispod Himalaja.
Tokom Drugog svjetskog rata Himmlerove opsesivne potrage za arijevskim korenima urodile su pronalaskom arheoloških nalazišta u zapadnoj i južnoj Rusiji. Otkriveni arheološki pronalasci transportovani su u štabove SS-a u Wewelsburgu. Agenti društva Ahnenerbe pristigli su u ime Wermachta i detaljno pretraživali ova područja za dokazima Nemačkog porekla. Čak je i Hitleru počela smetati Himlerova opsesija, te je postavljao pitanje ‘zašto se skreće pažnja sveta na činjenicu da nemamo prošlosti? Nije li dovoljno to da su Rimljani podizali monumentalne građevine u vreme kada su naši preci živeli u kućama od blata?
Tajna moć vrila nije uspela spasiti Treći Rajh od propasti. Nakon nacističkog poraza voditelj društva Ahnenrebe Dr Wolfram Sievers osuđen je na smrt, no ne zbog arheoloških već eksperimenata na ljudima u koncetracionim logorima. Arheološki svet Ahnenerbea umro je zajedno s Hitlerom, Himlerom i Sieversom. Mnogi članovi društva postali su vodeći profesori u posleratnoj Nemačkoj. Jedino još Wewelsburški dvorac podseća na zlokobne moći jedne izokrenute filozofije. Ali, da li je to stvarno tako? Da li su okoreli i zadrti nacisti u stanju da se odreknu svoje okorele doktrine i svojih podmuklih planova o osvajanju sveta? Sigurno da nisu! Danas, možda i više nego u Drugom svetskom ratu žele da osvoje svet, samo su se izmenjala sredstva osvajanja. Sa oružja se prešlo na finansije! Tako da, nacistička tajna društva nastavljaju da žive i danas zajedno sa svojim planovima, još tajnija i sakrivenija od očiju javnosti nego što su nekada bila…